Nezaposlenost kao društvena pojava
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Fabus – menadžment

UVOD
Bez obzira koju pojavu posmatrali,ona nema samo jednu stranu,t.j. samo jedan pristup. Tako isto nezaposlenost. Pored ekonomije, nezaposlenošću se bave i druge nauke,između ostalog i sociologija.
Potrebno je na početku objasniti sam pojam nezaposlenost, sa stanovišta ekonomije, a potom ga dalje analizirati.
ANALIZA NEZAPOSLENOSTI
Prema definiciji nezaposlenosti Međunarodne organizacije rada (MOR) nezaposleni su oni pojedinci koji nemaju posao, koji su tokom prošlog meseca pokušali da pronađu posao i koji mogu u roku od dve nedelje da stupe na novo radno mesto. Smatra se da se ovom kriterijumu moraju dodati jos dva: zaposleni čije je radno vreme skraćeno a želeli bi puno radno vreme i “obeshrabreni” radnici koji ne mogu da nađu posao i zbog toga odustaju od daljeg traganja za istim a želeli bi da budu u radnom odnosu. Kategorija nezaposlenih se može posmatrati i kao lica koja traže posao iz čega proizilazi da se stopa nezaposlenosti može predstaviti kao odnos lica koje traže posao i radne snage (koju čini zbir zaposlenih i nezaposlenih). U obračun stope nezaposlenosti ulaze samo lica koja su zaposlena i lica koja žele posao, tražila su ga, ali nisu našla odgovarajući posao. U strukturi nezaposlenih najviše dominiraju mlada lica (tinejdzeri od 16-19 godina), zatim žene u podređenom položaju u odnosu na muškarce. Društva čije je stanovništvo mešovito, kao sto je američko, iskazuju visok stepen nezaposlenosti afro-amerikanaca, kao i hispano-amerikanaca. Lica sa nedovoljnom obrazovnom stručnom spremom u poređenju sa licima koja imaju univerzitetske diplome takođe teže nalaze posao.
Za ljude koji su navikli na stalan radni odnos, gubitak posla moze biti izuzetno nagativno iskustvo. Gubitak prihoda je posledica koju sigurno očekuju pojedinci nakon izgubljenog radnog mesta. Nezaposleni imaju mogućnost da prime odgovarajuću nadoknadu od strane države nakon gubitka posla, a veličina nadoknade svakako nije ista u svim zemljama. Nezaposleni mogu upasti u velike teškoće ukoliko se nadoknade isplaćuju samo kratkotrajno, što je primer u SAD. Nezaposleni često teško prihvataju gubitak posla i prilagođavanje svom novom statusu. Svaki pojedinac na različit način doživljava nastalu promenu, ali se u većini slučajeva doživljava neka vrsta šoka i pad u depresiju. Nezaposleni ne znaju kakva ih budućnost čeka ali se ipak oslanjaju na mogućnost da će se ponovo zaposliti.
NEZAPOSLENOST
Ekonomije koje funkcionišu u dugom roku sa visokim stopama nezaposlenosti rasipaju svoje prirodne resure. Tokom prošlog veka stope nezaposlenosti su bile različite. U zapadnim zemljama tokom tridesetih godina nezaposlenost dostiže vrhunac, posebno u Velikoj Britaniji gde je 20 posto radne snage ostalo bez posla. Kejnzovo stanovište je bilo da se nezaposlenost javlja kao posledica smanjenja kupovne moći, tako da se ne stimuliše proizvodnja i smanjuje se potreba za radnom snagom. Smatralo se da postoji mogućnost da će se visoka stopa nezaposlenosti smanjiti ukoliko država interveniše i poveća nivo tražnje u privredi. Došlo bi do otvaranja novih radnih mesta i poboljšanja stanja u društvu. Gotovo u svim zapadnim zemljama država se potpuno posvećuje punoj zaposlenosti. Do 1970. godine, takva državna politika je bila uspešna i usledio je ekonomski rast. U periodu između 1970. i 1980. godine mnogi napuštaju kejnzijanizam kao način regulisanja privedne aktivnosti. Visok nivo nezaposlenosti može da ugrozi snagu zajednice i društvene veze. Podatak iz jedne sociološke studije iz 1930. godine govori da su istraživači primetili u Marijentalu, gradiću u Austriji, da su se ljudi koji su ostali bez posla manje bavili društvenim aktivnostima, slabije su se međusobno družili i gradsku biblioteku manje posećivali. Odnosi u zajednici su se potpuno promenili zbog dugoročne nezaposlenosti, primećuje Mari Jahota, zajedno sa saradnicima. Gubitak posla različito prihvataju pripadnici različitih grupa.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com